Biće da ću početi da pišem
Posle nekoliko godina totalne neaktivnosti, rešio sam da opet napišem nešto. Ali to moram sutra, danas ne mogu, suviše sam lenj.
Zlikovac
ZLIKOVAC
Ja, koji ležm sada, ovde, nepomičan,
U mraku odaja svojih,
Dok brojim stoleća samoće,
U tišini svojih bučnih razmišljanja,
Proklinjem one koji me voleše.
Proklinjem sebe što postojah,
Što terah da me gledaju,
Kao linija neba koja seče telo,
Ja sam sekao druge oko sebe,
Nikada mačem, uvek okom.
Zar je prirode zakon tako blag,
Da ubica slobodan šeta,
Dok krvave mu ruke vise ka nebu,
Možda tražeći neke nove žrtve,
Kakvu novu dušu da iskrvari on.
Ne, ne može biti tako,
Ne može zlikovac povrediti nebo,
Niti može nauditi reci koja teče,
On nema moć da vlada,
On je samo bleda utvara što plaši.
Neka mu je laka crna duša,
Taj teret njegov golemi,
Taj mač sa kojim ne barata,
Neka mu je laka crna duša,
Jer on sada leži, tamo, nepomičan.
MC
